Na dnu mora - Avion Junkers 88

Kada je 31. 08. 2008. godine grupa ronilaca koju je organizovao Željko Dragutinović dotakla dno na dubini od 54 metra ispred Čanja, ponovo je potvrđeno da podmorje Crne Gore krije tajne o kojima se gotovo ništa ne zna. Ronioci su imali za cilj da konačno utvrde da li je mala nepravilnost dna koja se očitavala na sonaru prirodni greben koji se podiže iz mulja, ili objekat koji je delo ljudskih ruku. Olupina aviona dvomotorca koju su pronašli ne samo što je značajno otkriće zbog toga što se do tada o padu ove letelice ništa nije znalo, već i zbog toga jer je do sada najbolje očuvani avion lociran u crnogorskom podmorju.

Na osnovu usmenih svedočenja, jedini avion koji se u ovom akvatorijumu srušio u more krajem Drugog svetskog rata bio je avion italijanskog tipa „Savoja“. Njemu su prilikom udara o vodu otpala krila, te se pretpostavlja da okamenjeno avionsko krilo, koje se nalazi na dnu, znatno pliće i bliže obali, pripada njemu. Kako pronađena olupina ima oba krila, odmah je postalo jasno da se radi o drugom avionu, odnosno o olupini za koju ne postoje nikakvi podaci, ni pisani ni usmeni, kako je ovde dospela na dno. Na osnovu prvih premeravanja i snimaka koje je ekipa Željka Dragutinovića načinila, stručnjaci Vazduhoplovnog muzeja u Beogradu nedvosmisleno su utvrdili da je u pitanju vrlo rasprostranjen avion nemačkog proizvođača JUNKERS iz serije 88.

Avion leži okrenut naopako, sa oba krila iznad muljevitog dna. Celokupna olupina je u jednom delu, sa izuzetkom repnog dela koji je zajedno sa stabilizatorima najverovatnije otpao prilikom ateriranja letelice na vodu. Izvesno je da se i taj repni deo nalazi negde u blizini lokacije, verovatno bliže mestu na kome je ostvaren prvi kontakt sa vodom. Kako je raspon krila 20 metara, vrlo je moguće da je prilikom potonuća trup aviona dosta „jedrio“ kroz vodu, dok se konačno nije spustio na morsko dno. Na centralnom delu svakog krila nalaze se dva velika motora, delimično utonula u mulj. Njihove elise su bile drvene, te nisu uspele da ostanu na svojoj osovini, što posle udara u vodu, što posle šest decenija provedenih na morskom dnu, gde su ih „orale“ koče ribarskih brodova.

Nepunih godinu dana posle otkrića aviona, ista ekipa koja je prva zaronila na dno uočila je da je komplatan levi motor iščupan iz krila i okrenut pod uglom od 90 stepeni ka trupu. Zanimljivo u ovom slučaju je to što su kočari, po objavljivanju otkrića aviona, verovatno intenzivirali svoje akcije na ovoj lokaciji, te posle više od šest decenija prvi put ozbiljnije „načeli“ avion jakim mrežama. U trenutku štampanja ovog izdanja časopisa, još uvek nisu poznati nikakvi detalji o istoriji letelice, njenoj posadi i okolnostima pod kojima je dospela na dno.

Nos aviona najverovatnije je smrskan još prilikom udara u vodu, podnevši najvećim delom silinu udesa. Ovaj tip aviona imao je pored standadnog kokpita i staklenu kupolu na nosu, od koje ništa nije ostalo. S obzirom da je okrenut naopako, teško je utvrditi u kojoj meri je pilotska kabina ostala sačuvana, kao i da li se u avionu nalaze posmrtni ostaci nekoga od posade. Donji deo aviona, koji je okrenut ka površini, u velikoj meri je izbušen očiglednim delovanjem dinamita krivolovaca, o čijim aktivnostima svedoče brojni kosturi velikih pagrova krunaša koji se mogu naći u okolini olupine.

Za razliku od „Spitfajera“ ispred Herceg Novog, koji je svoje performanse dugovao izuzetno laganoj konstrukciji i materijalima korišćenim za oplatu, ova letelica ima izuzetno čvrst aluminijumski oklop, koji je do danas odoleo zubu vremena. To je verovatno i bio uzrok što je, za razliku od „Spitfajera“, koji se pri padu raspao na gotovo neprepoznatljive komade, „Junkers 88“ zadržao i danas svoju prepoznatljivu formu, kao i začuđujuču očuvanost pojedinih detalja letelice.

OCENA POGODNOSTI ZA RONJENJE

Ovaj avion leži na dubini od 54 metra, što predstavlja dubinu bezbedno dostupnu jedino tehničkim roniocima. Standardni problemi poput lociranja nevelike olupine, njena udaljenost od obale, sidrenje na velikoj dubini u muljevitom dnu, kao i jake struje konstantno prisutne na ovom mestu, ne idu u prilog ronjenju na ovoj lokaciji. Međutim, jedinstveni vizuelni i adrenalinski doživljaj koji olupina nemačkog ratnog bombardera pruža, zaron na ovom mestu čini nezaboravnim iskustvom za svakog ronioca. Uz preduslov dobre vidljivosti, tokom 10-15 minuta provedenih na dnu moguće je avion sagledati iz svih uglova, zagledati razne detalje i morske stanovnike poput jastoga i škrpina kojima olupina obiluje. Nikako se ne preporučuje diranje bilo kog dela letelice, pošto još nije utvrđeno da li se bombarder pre potonuća oslobodio svog eksplozivnog tovara.

U potrazi za istorijskim podacima

Identifikacija aviona jeste sigurno veliki korak, ali sada je na redu potraga za serijskim brojevima letelice i skupljanje informacija o njenoj sudbini. Koja je bila misija, ko su bili članovi posade, da li je avion oboren ili je na more prinudno sleteo usled kvara, samo su neka od pitanja koja čekaju odgovore.

Krajem januara 2010. godine našli smo se u Kraljevici, kraj Rijeke, sa poznatim istraživačem podmorja i vrsnim poznavaocem svetske avijacije Danijelom Frkom. U razmeni obilja informacija došli smo do famoznog spiska izgubljenih aviona u Drugom svetskom ratu na prostorima nekadašnje Jugoslavije. U okruženju Danijelove radne sobe pred očima su mi promicali podaci koje su zaljubljenici u istoriju avijacije godinama skupljali. Naravno, rešenje nije moglo biti tako jednostavno. U periodu 1941–1943. nijedan Junkers 88 nije pao u more duž obale Crne Gore. Barem to nije nigde zabeleženo. Bilo ih je puno uništenih na zemlji, oborenih, koji su pali duboko u unutrašnjost kopna, ali nijedan podatak nije govorio o avionu ispred Čanja. Nadu je probudio podatak da se dva Junkersa 88 pod oznakama P4BA (izgubljen 29. 06. 1941) i 4MEH (izgubljen 05. 07. 1941) vode kao nestali i osim toga o njima nema drugih podataka.

Dalje traganje za podacima koji bi bacili novu svetlost na avion kod Čanja biće usmereno ka traženju repnog dela aviona, a potraga za nekim oznakama na samoj letelici će biti zadatak broj jedan u periodu ronjenja koji je pred nama.

Piše: Dušan Varda i Janez Kranjc